Briljantna tragikomedija Dušana Kovačevića „Sabirni centar“ izvedena je sinoć u sali Sokolskog doma pred ariljskom publikom. Sva dela ovog dramskog pisca, pa i ovo, pružaju glumicima zadovoljstvo i velike mogućnosti igranja, što se i ovog puta potvrdilo i u šta se publika uverila uživajući u nastupu amaterske trupe "Putujuće pozorište Jovančić" iz Bajine Bašte. Ova predstava je sa ovom glumačkom postavom osvojila prošle godine prvo mesto na Drugoj obnovljenoj smotri amaterskog dramskog stvaralaštva Zlatiborskog okruga.
„Sabirni centar“ je mesto gde se prelamaju i prožimaju dva sveta, to je smešno-tužna slika o našim naravima i prilikama, o onome što se obično smatra našim mentalitetom i pripisuje osobenostima naših ljudi.
Vredelo je zaista pogledati ovakav komad jer se kroz čudesan preplet živih i mrtvih, u često paradoksalnoj, slici više generacija i različitih ljudskih sudbina, dolazi do protivrečnih životnih istina koje pozivaju na razmišljanje o smislu, o životu i smrti i koje obogaćuju i oplemenjuju razloge postojanja, kao i sva dobra umetnost uostalom.
-Ubeđen sam da ljudi koji su ostavili ljudski trag ne nestaju zauvek. Oni su svakodnevno u našim mislima i zato sam pokušao da smislim mesto gde se oni okupljaju. Tako je nastao „Sabirni centar“ – rekao je svojevremeno Dušan Kovačević, koji je ovaj komad napisao pre tridesetak godina.

Čovek je rođen da radi, da trpi, da se bori, jer ko tako ne čini taj mora da propadne–govorio je Tesla

Potekao iz Smiljana kod Gospića, svoj talenat nadgradio u intelektualnim evropskim centrima svoga vremena Gracu, Pragu, Parizu, svetske izume ostvario u Americi na Longajlendu, predodređen da bude sveštenik, a promenio sudbinu sveta i put civilizacijskog toka– Nikola Tesla. Natprirodno obdaren, neobičan i upadljiv, za jedne čudak, za druge genije, a maltene za svakoga zagonetka. Kada bi se kojim čudom ponovo rodio, i dalje bi bio ispred svog vremena. Težak i trnovit put bio je genija od Gospića do Nijagarinih vodopada, od radoznalog dečaka do po mnogima najvećeg svetskog pronalazača. Prošlo je 150 godina od Teslinog rođenja, a svet se još uvek okreće oko njega i njegovih ideja. Tim povodom Narodna biblioteka Arilje prigodnim kulturnim programom obeležila je ovaj jubilej. Predstavljena je knjiga dr Vidoja Milovanovića «”Neka bude svetlost... i bi Tesla”», o kojoj je pored autora govorio i dipl. Inž. Elektrotehnike Milorad Murić. Nakon njihovog izlaganja usledila je dramatizacija tekstova o Nikoli Tesli u izvođenju učenika Gimnazije iz Arilja. U holu Sokolskog doma postavljena je i izložba dokumenata pod nazivom «Život i delo Nikole Tesle» čiji su autori učenici i profesori Tehničke škole iz Užica i Narodne biblioteke Užice. Bio je ovo samo jedan skromni vid zahvalnosti velikom naučniku i prilika da se podsetimo njegovog značaja i veličine,ali mogućnost da saznamo neke zanimljivosti iz njegove životne i radne biografije. O samoj knjizi govorio je dipl. InĐ. El. Milorad Murić, dok se sam autor bazirao na predstavljanje Teslinih dostignuća iz oblasti mašinstva. Sa druge strane, dramatizacija tekstova o Tesli, izvela nam je na pozornicu jednog potpuno drugačijeg čoveka od onog podređenog samo nauci i istraživanjima. Bio je to neki drugi Nikola, umetnička duša, ljubitelj prirode, što je zaista bio. Za vrlo kratko vreme prošetali smo se kroz život ovog genija, bili svedoci njegovih najvećih uspeha, ali i najtežih trenutaka iz života, saznali da je pisao i pesme, da je kao i svi obični ljudi imao svoje poroke, a da je poslednji put bio u zavičaju na majčinoj sahrani. Posle toga Nikola Tesla više nikada nije došao u Smiljan.

Narodno užičko pozorite gostovalo je u Arilju sa predstavom “Atentat” – tragedija jedne komedije režisera Ljuboslava Majera, nastale po tekstu Miloša Nikolića. Komedija u bezobrazno vezanom stihu sa svevremenskim sadržajem koja se bavi večitim odnosom naroda i vlasti. Na jedan ironičan način glumci užičkog pozorišta dočarali su narodno negodovanje zbog nipodaštavajućeg položaja , snishodljivost i poniznost onih koji imaju neku vlast pred svojim pretpostavljenim, kao i neopisivu spremnost običnih, malih ljudi da se dodvore onima gore na vlasti. Slobodoumno, drčno i bez imalo zazora pisac se drznuo da otvoreno govori o jednoj ovakvoj temi. S obzirom da se sve odigralo u nekom mestu negde u Srbiji, sa nekim kapetanom i nekim majstorima, revolucionarima i slepcima i konano sa nekim kraljem, govori da bi ovo mogla biti neka izmišljena bajka, Ali ne, bajke su suviŠe lepe i apstraktne, a ova priča je više nego istinita i realna. I zaista ova istorijska komedija nije izmišljena. Priča o jednom kralju, narodu i klozetu zaista se odigrala početkom 19. veka. Tragedija ove komedije je u tome što je ona svevremenska i može se primeniti na svako vreme i svaku vlast. Sam autor kaže: „ Poslastičar da te zavara, preko torte, koja je ništa stavlja šlag, kondirano voće, jeftine ukrase. Ja sam da te zavaram, radio isto, ali obrnuto. Tragično, surovo istinito, prikrio sam prelivom u stihu od bezobraznih reči, lascivnosti. Nisu ovde bezobrazluci sami sebi cilj, no nužno zlo.”

08.03.2006. Sinoć je u Arilju gostovalo Narodno pozorište iz Užica sa predstavom „Boing boing“. Predstava rađena prema TV noveli švajcarskog pisca Marka Kamoletija, adaptirana je i prilagođena srpskom mentalitetu. Dragojlo je naš čovek koji živi u Parizu. Tamo upoznaje tri stjuardese, Dženet, Žaklin i Judit sa kojima živi paralelno. Sve to funkcioniše jer one imaju različite redove letenja. Pravi zaplet ove komedije situacije nastaje kada one promene red letenja, a na sve to Dragojlu u posetu dođe rođak Mirče sa sela. Tada nastupa pravi haos. Postavlja se pitanje kako razrešiti ni malo prijatnu situaciju i kako sakriti tri verenice jednu od druge. Dragojlu u tome svesrdno pomažu Mirče i sobarica Berta. Opšti utisak je da su užički glumci Kamoletijev vodvilj uspeli da približe ariljskoj publici. Uspešno je izbegnuta banalnost i vulgarnost, iako predstava obiluje scenama koje su na granici vulgarnog. Cela glumačka ekipa bravurozno je odigrala svoje glumačke role.
Inače, „Boing boing“ je predstava koja je 2001. godine na 30. Danima komedije u Jagodini nagrađena . Slobodan Ljubičić je za ulogu Mirče dobio „Ćurana“, a za najbolju mladu glumicu proglašena je Ivana Kovačević koja je odlično odigrala ulogu sobarice Berte. Trebalo bi napomenuti da se u ovoj predstavi Slobodan Ljubičić pojavljuje i kao reditelj.