Aktuelna dešavanja
Najava programa
Kulturne aktivnosti
Drugi o nama
Foto album
Kontakti

2008. godina

Maj je u Arilju mesec kulture. Poslednje sedmice, pred Ariljevdan, crkvenu i gradsku slavu, tradicionalno se održavaju Majski dani kulture. Pod svodovima Arilja, tu izmedu Narodne biblioteke i crkve Svetog Ahilija, kulturnog gnezda grada, šest dana, od 23. do 28. maja odvijaće se likovni, književni, pozorišni, muzički programi.

PETAK, 23. MAJ


Prodajna izložba knjiga
Izdavačka kuca “LIB” iz Novog Sada je i ove godine u okviru “Majskih dana kulture” organizovala prodaju knjiga u Arilju. Na postavljenom štandu u glavnoj ulici ova izdavačka kuca čitaocima nudi veliki izbor kako domaće tako i strane literature po povoljnim cenama. Od stranih pisaca mogla bi se preporučiti dela Paula Koelja i Doris Lesing, a kad je o domaćim autorima reč odaberite sami. Na štandu je velika ponuda klasične i savremene literature, tzv. popularne psihologije i veoma šarolik izbor knjiga za decu, pocev od najmlađeg do starijeg uzrasta.
Zato u slobodno vreme prošetajte Ulicom Svetog Ahilija i posetite štand izdavačke kuce “LIB” gde možete odabrati knjigu za svoju dušu, ukus i interesovanja.



U ritmu džeza i evergrina
Ariljska publika je na samom početku Majskih dana imala nesvakidašnje zadovoljstvo da uživa u predivnom repertoaru Muzicke škole „Stevan Mokranjac” iz Kraljeva, u sali Sokolskog doma, 23. maja ove godine. Bio je to pravi džez koncert, sa svim prepoznatljivim odlikama, kreativnim uzbudenjem i čistotom izraza koji definišu ovu muziku. Poznate džez melodije smenjivali su ritmovi evergrin balada i popularne varijante sveskih pop hitova. Bez obzira na lični ukus i preferencije, ljubitelji lepe muzike umeli su da nagrade dugim aplauzom svaku od ovih melodija.
Džez je žanr muzike koji vam pruža mogućnost da sve što hoćete, odsvirate na milion načina - kaže Srdan Radosavljevic, šef orkestra i profesor trube koji je autoritetom i unutarnjom snagom dominirao scenom i ovim orkestrom sastavljenim od učenika i profesora ove škole. Profesor Radosavljevic istice da i pored znanja i širokog muzickog obrazovanja, nije u ulozi da publiku uči vec da im približi drugačiju muziku koja u sebi sadrži pre svega kvalitet ritma, zatim dinamike, tempa i sl. On kaže: -Mi pažljivo biramo program da bude veseliji, da bude za ples, za igru, da postoji neka energija koja može da prođe kroz vas i koja ce vas, kroz jačinu, kroz tu neku melodijsku liniju koja je prosta ali je sinkopirana, naterati da se pomerite s mesta.
Nastup je takode bio bio prepun iskrenih emocija koju ovi muzičari dele prema džezu i posvećenošcu koja ne trpi kompromise. Zato profesor Radosavljevic kaže: -Mi imamo zdrav kolektiv koji školu doživljava kao drugu kuću. I na kraju, da muzika ne poznaje granice niti "ograde" pokazala je savršena interakcija publike i muzicara koji su svirali i pomalo neocekivano, na završetku koncerta delili autograme.





Beseda prijatelju
Nećemo pogrešiti ako kažemo da se jedan od najvećih programa ovogodišnjih Majskih dana kulture desio vec prve večeri – izložba jednog od najvećih savremenih srpskih slikara i velikog prijatelja Arilja, Dragana Kecmana. Koliko su grad na Moravici i Rzavu i Kecman povezani svedoce njegove brojne slike nastale u okviru Likovne kolonije, ostavljene u amanet i spomen Ariljcima, ali i brojna publika koja je došla da prisustvuje otvaranju njegove izložbe. Nažalost, bili smo uskraćeni za prisustvo autora, ali to ni najmanje nije umanjilo utisak koji smo stekli. Počelo je poetičnim, prijateljskim, emotivnim govorom književnika Slobodana Ristovica koji je kazivao o svom, i usuđujem se reći, ariljskom prijatelju Kecmanu.
–Ima momenata kada čovek mora da pročita nešto o onome o kome misli, pogotovu ako je taj neko njegov prijatelj. A Dragan jeste moj prijatelj. I ne postoje dva ovako prepoznatljiva i velika čoveka kao što je ovaj iz Kučeva, na Peku, u Homolju međ Vlajnama, zlatnim zrnevljem u vodi i mirisnim biljem pod prozorima. Jedan Dragan Kecman je ime čoveka, stanovnika neke zgrade, glasača, ime vojničke i poetske glave. Onaj drugi je čitav kraj homoljski, slikarska kneževina. Da nije tog Kecmana jedna varoš bi se zvala samo Kučevo, onako kako joj i u krštenici piše. Ovako to je njegovo, Kecmanovo Kučevo – kazivao je Ristovic o svom prijatelju u svoje i ime svih Kecmanovih prijatelja.
O umetničkim vrednostima brojnih izloženih slika govorila je Sanja Sofijanic, istoričar umetnosti i Urednik galerijskog programa napomenuvši da je Dragan Kecman odlično poznat ariljskoj publici. –Hronologija i poetika čitavog jednog života reflektovana je na platnima velikih i malih formata, sa podjednakom minucioznošcu, izraženom u osećaju za detalj i istovremenim shvatanjem prostora kao kosmicke dimenzije, cije se potencijalne relacije daju naslutiti iz širokih i sigurnih poteza četkicom, koji se često nastavljaju i u imaginarnom okruženju koje prevazilazi same okvire platna. A slikao je zapravo sve što je na svom putu sretao, od homoljskih predela u kojima živi do ariljskih u koje ga je put na mahove navodio, ljude koje je u mimohodu opažao ili voleo, svece u koje je verovao i kućne predmete koji svakodnevnici daju veliki smisao. Pri tom je ispoljavao jednu svoju čudnu sposobnost da svemu daje neku dozu uzvišenosti i lepote –istakla je Sanja Sofijanic.
Otvaranju izložbe prisustvovali su brojni Kecmanovi prijatelji iz našeg grada, među njima i akademski slikar Ljubivoje Jovanovic. –Golub, kako smo ga iz milošti zvali, mi, njegovi prijatelji, često je dolazio ovde na Kolonije i ostavio je dosta vrednih slika. Istovremeno je bio plodan i darežljiv slikar, za koga je velika čast bila kada nekome pokloni svoju sliku. Ima tu sreću, baš kao što je i Slobo veceras istakao da je postao deo Kučeva i Homolja. Veliki i uspešan samo je onaj stvaralac koji postane neodvojivi deo svog prostora i mesta iz kog je potekao. Kecman je to uspeo – naglasio je slikar Ljubivoje Jovanovic.
Vecerašnja izložba još jednom je potvrdila da jedna slika vredi koliko hiljadu reci. Ove Kecmanove možda i više.
Izložba je prodajnog karaktera i biće otvorena tokom Majskih dana kulture.

Vece izvornog stvaralaštva
Završni program prvog dana manifestacije bio je posvećen izvornom narodnom stvaralaštvu. Duvački orkestar Dragoslava Rakovića iz Visoke otvorio je vecerašnji program, a zdravičar Milomir Jovanovic iz Brekova na temelju srpskog gostoprimstva lepom rečju poželeo dobrodošlicu svim učesnicima i oplemenio početak komunikacije kulture, razvijanja tolerancije, poštovanja različitih folklornih, pevačkih i sviračkih grupa.
Publika okupljena na Gradskom trgu imala je priliku da pozdravi pored vec navedenih i mušku i žensku pevačku grupu „Studenac“ iz Kotraže, Aca Markovića, frulaša iz Željina, mušku i žensku pevačku grupu „Zmajevac“ iz Rožanstva, kao i grupe „Šajkaca“ iz Puhova, „Raspevane Požežane“ iz Požege. Svoje umeće pevanja iz vika pokazali su i Ivan Jankovic i Obren Kostic iz Rožanstva, kao i pevači iz Krušcice Vlade Ponjavić i Raco Pilcevic. Gosti večeri posvecene izvornom stvaralaštvu bili su i „Stari drugari“ iz Osonice. Naravno, najvecu pažnju i aplauze publike izazvao je nastup, domaćina, muške i ženske pevacke grupe „Prvo zrno suncokreta“ iz Brekova.
Tradicija nije izneverena, ljubitelji izvornog pevanja mogli su da uživaju u programu, a Narodna biblioteka Arilje pokazala je da je spremna i dalje da podstiče razvoj ovakvog vida kulture.

SUBOTA, 24. MAJ



Tragom Slovena - od najstarije prošlosti do danas
Ariljska biblioteka, drugog dana majske manifestacije kulture, 24. maja, ugostila je po mnogo čemu zanimljivu izdavačku kucu iz Beograda „Pešic i sinovi”. Gosti književne veceri posvecene izdanjima ove izdavacke kuce bili su Vesna Pešic, direktor i urednik i Ljubivoje Jovanovic, akademski slikar iz Arilja.
Izdavačka kuca »Pešic i sinovi« osnovana je 1995. godine sa osnovnom idejom pokretanja jedinstvene biblioteke pod nazivom „Tragom Slovena”. U okviru ove biblioteke izdavač je postavio konkretan cilj, a to je slobodno prikazivanje starih i novih istorijskih izvora i grade uz multidisciplinarni pristup. Reč je o temama koje osvetljavaju civilizaciju Slovena u prošlosti do današnjih dana. Brojna grada koja se objavljuje u ovoj biblioteci bila je dugo vremena zanemarivana, zaboravljena ili interpretirana na pogrešan način, koji se ovom prilikom ispravlja uz dužno uvažavanje dosadašnjih rezultata van dogmatskih i dnevno-političkih okvira.
Interesovanje ariljske čitalacke publike za ovu temu u više navrata do sada, izazivao je g. Jovanovic tokom svog angažovanja u različitim oblastima kulturnog delovanja. Tokom veceri gosti su u više navrata ponovili da je jedan od najboljih načina da se u verodostojnost nekog naučnog otkrića ili tvrdnje uverimo čitajući dobru knjigu. Afirmišući izdanja izdavačke kuće, „jedinog izdavača prećutane istorije u nas” Vesna Pešić je govorila o piscima ovih izdanja kao o najeminentnijim naučnicima iz oblasti istoriografije, paleolingvistike, vrsnim poznavaocima vinčanske kulture i pisma i sl.
Prenosimo neke od najzanimljivijih naslova:
-Optužujem ćutanje autora Radivoja Pešića, rodonačelnika ovakvih naučnih poduhvata
-Vinčanska Stara Evropa i Srbi, autora Dragoljuba Antića
-Slovenska Germanija, autora Iva Vukčevića
-Velesova knjiga, Arijevci, Praistorija Srba, Homerova slepa publika i nastavak Homerova šaputanja od Salinasa Prajsa, Albanci-lažni Iliri i kao poseban kuriozitet - RG Vede, prvi prevodi ili rečnik srpsko-sanskritskih reči.
Napominjemo da se neka od ovih izdanja nalaze i u čitaonici Narodne biblioteke u Arilju.




Branislav Nušić – život i delo
Već je postal tradicija da jedan od gostiju Majskih dana kulture bude i g. Momčilo Lučić koji nam u goste kroz fotografije i reči dovedi neke od najeminentnijih pisaca. Tako smo do sada mogli videti retrospekciju stvaralaštva dva Branka, Radičevića i Miljkovića, Petra Kočića, Jovana Sterije Popovića. Ove godine, drugog dana manifestacije, u holu Sokolskog doma otvorena je izložba o Branislavu Nušiću.
Na izloženim fotografijama možete se podsetiti ili tek sada saznati da je najveći srpski komediograf rođen kao Alkibijad Nuša, u cincarskoj porodici, da je detinjstvo zbog bankrotstva porodice proveo u Smederevu, da je nakon povratka u Beograd diplomirao na pravnom fakultetu 1884. godine. Kada je napunio 18 godina zakonski je promenio ime u Branislav Nušić. Malo ko znao da je zbog pesme “Dva raba” objavljene u “Dnevnom listu” ismevajući srpsku monarhiju, a naročito kralja Milana osuden na dve godine robije.
Pored izloženih fotografija koje dokumentuju izvodenja najvećih Nušićevih dela tu su i brojne karikature, porodične fotografije, ali i faksimili raznih tekstova, plakata za “Sumnjivo lice” idruga dela. Kroz slike i reči upoznaćete Nušića, pisca, upravnika Narodnog pozorišta, diplomatu, i sigurna sam otkriti mnogo novih podataka u vezi sa najvećim srpskim komediografom. Treba podsetiti da je 10. februara 1933. godine izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.
Priča započeta fotografijama završena je dramatizacijom i scenskim izvođenjem fragmenata iz “Autobiografije” i “Narodnog poslanika” Tima za kulturnu i javnu delatnost Medicinske škole iz Užica. Tokom Majskih dana izložba će biti postavljena u holu Sokolskog doma.

Književno veče Mirjane Bobić-Mojsilović
Narodna biblioteka Arilje organizovala je 24, maja književno veče čiji je gost bila Mirjana Bobić - Mojsilović. Njen dosadašnji spisateljski rad satkan je u 9 objavljenih knjiga: šest romana, dve knjige drama i jednoj zbirki kratkih priča.
Brojni posetioci ove književne večeri imali su nesvakidašnju priliku da više saznaju o njenom stvaralaštvu, da postavljaju pitanja i kupe najnoviji roman “Srce moje”. Svojom neposrednošću, iskrenošću i pojavom ostavila je utisak osobe koju svi mi dobro poznajemo, a kroz njena dela još i više. Optimizam koji nosi u sebi dovoljna je preporuka za druženje sa njenim delima.

NEDELJA, 25. MAJ



Srikovci uglas na predstavi “Bunda, bunda”
Treći dan Majskih dana kulture, 25.5. obogacen je nastupom Dramske grupe „Srik“ koju vodi prof. Milka Minić i koja je ovoga puta izvodila predstavu „Bunda, bunda“ po tekstu Branka Milicevića Kockice. Srikovci su nadmašili sve svoje dosadašnje nastupe i izvodenja utisak je prisutne publike, ali profesorka koja je režiser, kostimograf i scenograf kaže da uvek može bolje i da je naposletku, druženje i pozitivna energija unutar grupe ono što je najvrednije i najlepše: -Talente za glumu prepoznam na času, ali naravno nikoga ne nateram da dode u dramsku sekciju i ima dece koja su takode talentovana ali koja na probe ređe dolaze. Ali, očigledna harmonija unutar grupe, harizmaticni glumci i ukomponovana scena osim darovitosti traže i zahtevaju rad i posvecenost.
Na kraju publika kaže svoje, a mi prenosimo utiske dece iz Beograda koja su u Arilju na rekreativnoj nastavi. Najpre, njihov učitelj Vlatko koji kaže: -Mi smo odeljenje III/1 osnovne škole na Vračaru. Predstava mi se mnogo svidela, baš su bili sjajni. Učenici Marko Jocić, Miloš, Vlada skoro uglas kažu da je predstava bila super i da su se sjajno proveli. Najviše im je bilo žao Mede ali se na kraju ipak sve lepo završilo i kako je najlepše moglo. Pomalo razočaravajuće je što ova deca kažu da, iako su iz Beograda, nisu bili u nekom od dečjih pozorišta pa im je utoliko bio draži boravak u Arilju.



Vece prijateljstva
Slobodno možemo reći da je moto ovogodišnjih Majskih dana prijateljstvo. Počelo je Kecmanovom izložbom, a nastavljeno zajedničkim koncertom kulturno-umetničkih društava iz Crepaje i Arilja, održanim na Gradskom trgu, u nedelju, 25. maja.
Crepaja, najstarije i najvece srpsko selo u opštini Kovačica nalazi se 40 kilometara od Beograda. Njihovo Kulturno-umetničko društvo „Sveti Sava“ osnovano je 19. maja 2003. godine i za šest godina postojanja imalo je više od tri stotine koncerata u zemlji i inostranstvu. Zaljubljenici u pesmu i igru svojim radom nastoje da sacuvaju kulturu, obicaje i tradiciju sa ovih prostora. Večerašnjim nastupom Ariljcima su predstavili svoje običaje, kulturnu baštini i nasleđe. U spletu igara publika je uživala u igrama iz Šumadije, Banata, okoline Niša, Leskovca, Pirota, Vlaškim i Šopskim igrama koje su izvodila oba KUD-a. Možda je malo neočekivano bilo za našu publiku što su repertoari bili vrlo slični, s obzirom da smo svi očekivali da veceras na Gradskom trgu budu prezentovani tradicija i običaji Vojvodine.
Publika, vec naviknuta na ovakve događaje, umela je da vrednuje igračko umeće mladića i devojaka koji su pleninli lepotom, pesmom i igrom. I bilo je svejedno da li su nastupali „naši“ ili „njihovi“.U pesmi i igri svi su bili isti, svi su bili naši. Sa dve muzičke numere svoj doprinos večerašnjem druženju dala je i Katarina Jakovljevic, solista KUD „Arilje“.
Lepo druženje svojim nastupom posle sat i po vremena pesme i igre zatvorili su gosti iz Crepaje.

PONEDELJAK, 26. MAJ



Odbrana Sokratova i smrt
Majske dane kulture svojim programom obogatila je i Srednjaa škola „Sveti Ahilije“ koja je u okviru proslave Dana škola publici u Arilju poklonila divno druženje 26. maja. Dva velika događaja za naš grad su se poklopila, a mnogobrojnoj publici bilo je svejedno, ona je svakako uživala. Srednjoškolci su proslavu započeli Modnom revijom, a nastavili sa dva kvalitetna dramska programa.
U 19 časova u izvodenju Mila Nedeljkovica, glumca Kraljevačkog pozorišta prikazana je monodrama „Odbrana Sokratova i smrt“ sacinjena na osnovu originalnog Platonovog teksta u saradnji sa prof. Vladimirom Marovićem sa fakulteta političkih nauka.
Sokrat je ostavio veliki pečat u filozofiji. Njegov život je za savremenike bio primer vrline. Kao slobodan građanin istakao se hrabrošcu u ratovima koje je vodila Atina. Poznat je slučaj kada je Sokrat od Kritije, jednog od Tridesetorice tirana, dobio naređenje da dovede tiraninovog politickog protivnika Leanta da bi ga ovaj pogubio. Sokrat je mirno otišao kući kao da nije dobio nikakvu naredbu. Hteo je da pokaže da mu do vlastitog života nije nimalo stalo, ako treba da uradi nešto krajnje nepravedno. Vreme je provodio u razgovorima koji su se prevashodno ticali pitanja šta su vrlina i pravda i kako treba voditi ispravan život.
Monodrama je bazirana na Sokratovom suđenje i njegovoj odbrani. Već star, optužen je i izveden pred atinski sud. Optužba, koju je podigao izvesni Melet, glasila je: ”Sokrat ne poštuje Bogove koje poštuje država i kvari atinsku omladinu učeći je da ne poštuje starije. Sokrat se branio da on nikada nije govorio protiv atinskih bogova i da je verovatno da su ga pomešali sa Anaksagorom, ali da se jeste zamerio mnogima kada ih je ispitivao o važnim pitanjima (šta je pravda, znanje, vrlina, lepota...), i u razgovorima im pokazivao da nisu mudri, iako su se hvalili da jesu.
Najviše mu je zamereno što ga je delfijsko proročište proglasilo za najmudrijeg coveka. Sokrat kaže da se i sam začudio tom prorocanstvu. Kasnije je zaključio da se to desilo zato što najviše od svih "zna da ništa ne zna", odnosno, zna koliko je pravu istinu teško dostići i koliko je nesavršeno ljudsko znanje.
Takav kakav je bio, Sokrat se protivio stavu da je svako za sebe u svom mišljenju u pravu. Protivio se tom relativizovanju vrednosti i tvrdio da mora postojati bolje i gore mišljenje, mudrije i manje mudro, tačno i netacno. Čak iako ne znamo sigurno istinit odgovor na neko pitanje, mi treba da se ponašamo kao da taj odgovor može biti samo jedan, a ne da, kao sofisti, podržavamo sva mišljenja. Doduše, lakše ćemo videti koji odgovor nije dobar, nego što ćemo pronaci onaj pravi. Ali zbog toga ne treba stati u ispitivanju istine, jer će nas ono sigurno pomeriti napred u traganju. Ovo važi i kod najvažnijih pitanja o tome šta je pravda, dobro ili vrlina. Ljudi, ako samo promisle na pravi način, mogu doći do pravih odgovora na pitanje šta je dobro, tako da je vrlina vrsta znanja.
Sokrat je ipak bio osuđen na smrt, između ostalog i zato što nije hteo da se pokaje pred sudom. Ispio je otrov u atinskoj tamnici. Poslednje reci izgovorene možda su i najjače: „Ja sad idem u smrt, a vi u život. Kome je bolje ne zna se.” Najveća istina na kraju rečena koja kao i sam Sokrat zahteva i povlači niz pitanja.
Ako su se prisutni bar i jednom zamislili nad izrečenim i nagoveštenim istinama, onda smo svedoci da se ni mi, a ni shvatanja nisu promenila od Sokrata do danas i da postoje one večne istine, večna saznanja koje ni neumitni razvoj civilizacije ne može poništiti. Jesmo li mi danas imuni na neistine, nepravdu, svesni svog neznanja, spremni da prihvatimo i tude mišljenje kao relevantno. Jesmo li. Da li je Sokrat postavio istinu koju niko ne može pobiti?



Uspešna revija
Učenička kompanija JUNIOR VISION, srednje škole “Sveti Ahilije” iz Arilja, organizovala je 26. maja modnu reviju u sali bioskopa. Ceo događaj bi se mogao opisati sa nekoliko reči: bravo mladi, sjajno, fascinantno!
Revija koju su osmislili, organizovali i uspešno izveli učenici srednje škole ostavila je snažan utisak na brojnu publiku, koja je bila velika podrška “malim” i “velikim” manekenima. U reviji su učestvovala deca iz Ariljskog Vrtića koja su uspešno nosila modele firmi “Aleksić”, “Soda Sport” i “Jasmil” Izgledali su ljupko, slatko i simpatično dok su se kretali pistom obučeni u najnovije modele za proleće-leto. Stariji manekeni zaista su bili dorasli zadatku. Samouvereno, bez vidljive treme, sigurno i opušteno, uz ritam muzike, koračali su pistom u modelima ariljskig firmi: ‘Evolution”, “ MG BOSS”,”Falkon”, “Amibo”. “Ehterra”, “Prudovi”, “Jasmil”, “Gloster”i”Miteks”.
Iako im je ovo bio prvi nastup, umeli su da iznesu reviju, i zato im još jednom od srca čestitamo.
”Dostignuća mladih” je najveća nevladina neprofitna organizacija u svetu posvećena obrazovanju mladih ljudi u biznisu, tržišnoj ekonomiji i preduzetništvu.Prvobitno sedište organizacije bilo je u SAD, da bi se od 1955. program počeo širiti i na ostale zemlje sveta, a od 1989. godine proširio se duž čitave Evrope. Danas postoji 39 evropskih nacionalnih organizacija, a jedna od njih je “Dostignuća mladih u Srbiji”koja promoviše JA program
I Učenička kompanija JUNIOR VISION nastala je u saradnji sa ovom organizacijom koja je tokom svog postojanja razvila čitav niz programa za različite uzraste mladih. Da bi realizovala modnu reviju kompanija je imala veliku podršku rukovodstva škole, profesora, lokalne samouprave i sponzora.

U martu, nakon osnivanja kompanije oko 20-ak učenika III razreda Gimnazije dogovorili su se da organizuju modnu reviju. U razgovoru sa Majom Davidović, generalnim direktorom kompanije i Milošem Vukajlovićem, direktorom ljudskih potencijala saznali smo da su svi članovi kompanije bili saglasni da promovišu “Ariljski tekstil”, dobro se organizovali i podelili međusobna zaduženja. U kontaktu sa poslovodstvom firmi čije su modele predstavljali na reviji, Učenička kompanija je bila ozbiljno shvaćena što ih je dodatno motivisalo da dobro urade posao. Na dobru saradnju i razumevanje naišli su i u dečjem Vrtiću gde su im vaspitači pomogli u pripremi dece koja su učestvovala u reviji. –Ovo je početak naših aktivnosti kojih će nadamo se biti i više, iako smo zadovoljni održanom revijom, hoćemo i želimo još više.–kažu Maja i Miloš.



Ogoljena stvarnost
Drugo izvođenje “Porodičnih priča” u okviru Majskih dana, okupilo je po drugi put brojnu ariljsku publiku ispred pozornice Sokolskog doma, 26. maja.
Srednjoškolci u ulogama odraslih ljudi u najvažnijoj instituciji društva koja se zove porodica. Vojin, Nadežda, Andrija i Milena imaju zadatak da u malom mikrokosmosu odglume život onako kako ga stvarne porodice žive. Pritom, na momente prenaglašenom dramskom radnjom i dijalozima ogoljavaju stvarnost, prikazujuci je u svoj surovosti i banalnosti. Komika i humor u toj i takvoj istinitoj stvarnosti, takode su u ulozi otkrivanja, na momente dovodeći publiku do euforicnosti, po principu “da nije smešno, bilo bi tužno”.
Iako je do te mere stvarnost ogoljena, glavni junaci je ne prihvataju niti pokazuju nameru da nešto preduzmu. Naprotiv. Lomeći se i batrgajući, svako u svojoj mreži naučenih modela ponašanja ne uspevaju da nađu izlaz iz problema već preuzimaju različite uloge: muškarac ratnik koji ako nije u bici u pravom ratu, ratuje u porodici, žena podanik koja robuje ako ne mužu onda svojim iluzijama o stvarnosti. Sve to zajedno otkriva bolnu protivrečnost: glumci u ulozi otkrivanja istine a mi ostali u ulozi glumaca u svojim životu.
U nesnalaženju unutar sredine, neprepoznavanju unutar sebe samih, o podizanju zidova odbrane od drugih nalazi se kljuc njihove nemoći. Bezbroj je varijanti tih naših tužnih nemoći. Četiri, pet, koliko smo u “Porodičnim pričama” videli bilo je dovoljno. Što bi rekli “za pametnog dosta”. U celoj prici o “pričama” najbolje za gledaoce i za njihove lične, ispričane priče je što su glumci bili mladi ljudi. Lako im je bilo da “pričaju” jer veruju. O nadi, ljubavi, požrtvovanju, poštovanju… Mi, ostali? Zašto i kako sumnjamo - nije ni važno. Ali, jedno je istinito, u mlade ljude verujemo i svim srcem navijamo za njih i za sve njihove buduće “price”.

UTORAK, 27. MAJ



Igre i pesme nikad dosta
Tradicionalni domaćini publici na Majskim danima kulture su folklorni ansambli „Polet” i „Orfej”. S toga je publika na Gradskom trgu jedva čekala da počne njihov nastup zakazan za pretposlednji dan manifestacije, 27. maj. Poletna dečija igra i pesma razgalili su srca prisutnih. Bez imalo treme, samouvereno i sigurno pesmom i igrom vodili su nas kroz Srbiju dočaravajući bogatstvo naše tradicije i folklora.
Inače bio je ovo prvi nastup oba ansambla posle velikih prolecnih uspeha. “Polet” je imao uspešnu turneju tokom aprila u Tunisu, dok je “Orfej” pre tri nedelje postigao veliki uspeh na “Malom zlatnom opanku” u Valjevu gde je osvojio magradu za najbolju koreografiju i u kategoriji “Bumbara” bili pobednici večeri sa koreografijom “Igre iz okoline Vladičinog Hana”. Večeras su nastupali sa četiri koreografije, Igre iz Užičkog kraja, igre iz Šumadije, igre iz okoline Pirota i Igre iz okoline Vladičinog Hana. Folklorni ansambl “Polet” predstavio se Brankovim kolom, igrama iz Banata i Šumadije. Vilo se kolo pod svodovima Arilja, a uspešan nastup folkloraca upotpunila je Vanja Dukić izvodeci muzičke numere “Ej, dragi, dragi” i “Žubor voda žuborila”.




Pozornica čudesa
Servantes pripada, kako svojim životom, tako i svojim delom, koliko renesansi, toliko i baroku. Živeo je u jednom prelomnom vremenu, kako političkom, tako i na polju književnosti, koje je nastojao da razume i objasni. Smatrajuci da je komedija ogledalo ljudskog života, primer običaja i slika istine birao je za svoja dela situacije i likove iz realnog života, opisivao ih čas ironicno, čas satirično, a ponekad blagonaklono, ponekad sa gorčinom, ali nikad sa zlobom. Teme koje je obrađivao su bili licemerje i ispraznost starih hrišćana, bračne nesuglasice, ljubomora starca odenjenog mladom ženom, žene iz najnižih slojeva društva, tragedija bivšeg vojnika nesposobnog da se uklopi u novonastaloj situaciji, društvene predrasude, pikarske teme, lakovernost prevarenog muža.
Mnogim od ovi tema bavi se i pozorišna predstava „Teatar cudesa“ Kruševačkog narodnog pozorišta prikazana na sceni Sokolskog doma, 27. maja. U jednoj priči reditelj Milan Karadžić objedinjuje nekoliko Servantesovih entermesa – bračne nesuglasice koje treba da reši sudija za razvod braka, ljubomoru starca oženjenog mladom ženom, lakovernost prevarenog muža.
Stari ljubomorni muž, iz velike ljubomore svoju mladu ženu zatvara u kuću, izoluje je od sveta i obasipa je poklonima i pažnjom. Medutim, i pored sve predostrožnosti, u taj brižjivo čuvani svet uspeva da prodre mangup Loajsa, a ljubomorni starac shvata da ne može slobodu jednog bića ograničiti zidovima. U priču se uključuju i lažni crkvenjak, muzičari, student iz Salamanke, služavka Kristina.
Na komičan način poigrava se ljudskim naravima, njihovom sudbinom, životima onakvim kakvim su bili.
Ako bismo pokušali da ocenimo izvedeno sinoć, sa stanovišta prosečnih poznavalaca pozorišnih predstava, možemo reći da su scenografija, kostimografija, muičke numere nadvisile glumce.

SREDA, 28. MAJ



Hrišćanska misao u srpskoj književnosti
Antologija srpskih hri šćanskih priča Česma vode žive predstavljena je 28.5., poslednjeg u nizu Majskih dana kulture. Prisutna publika u Narodnoj biblioteci bila je u prilici da sluša nadahnuto predavanje profesora književnosti i poznatog propovednika hrišćanske misli Vladimira Dimitrijevića iz Čačka. Profesor je inače priređivač ove knjige čiji je cilj da se predstavi hrišćanska nit u srpskoj književnosti. U knjizi se nalaze srednjovekovni apokrifi i priče pisaca kao što su Lazarević, Stanković, Matavulj, Domanović, Kočić, Ćopić ili Basara kao i najvećih srpskih teologa Justina Popovića i Nikolaja Velimirovića.
Govoreći o tome da treba da tražimo hrišćanske tragove da bismo opstali na ovoj vetrometini i u situaciji u kojoj smo zbog svojih greha i zbog volje moćnika, profesor Dimitrijević kaže da je književnost a pre svega poezija izvanredno utočište pred stvarnošću onakva kakva jeste. Čovek je medijarno biće i on ne može opstati u pasivnom stanju da se ne kreće ili kreće Bogu ili ka bolesnom, ozverenom liku. To su dva puta koja sami biramo i koja su Srbi davno odabrali. Ova Antologija ima za cilj kao i prethodna knjiga „Nebeska Srbija“ da Srbima pokaže da su njihovi preci bili hrišćani i da oni sami ako žele mogu da se okrenu hrišćanskom putu.



Veče duhovnosti
Završni dan Majskih dana radosti bio je posvećen duhovnom stvaralaštvu srpskog naroda i njegovoj prosvećenosti.Kažu da je umetnik onaj ko iz vune i konca izatka divan ćilim, ko iz kamena ili cigle sagradi veličanstven hram ili dvorac, okoji iz mnoštva reči ispeva zanosnu pesmu, od raznovrsnih zvukova satvori harmoničnu mmelodiju. Članovi crkveno-varoškog hora „Sveti Sava“ iz Lučana svojim nastupom satkali su nisku bisera srpske duhovne i svetovne muzike. Probrana publika uživala je ne samo u repertoaru koji je po merilima visokim biran, već i načinom interpretaciji, vokalnim kvalitetima horista.
Svoj nastup hor je otpočeo sa Oče naš i u prvom delu koncerta na repertoaru je bila srpska duhovna muzika, ali i ruska i ostalih slovenskih naroda. U drugom delu koncerta, posvećenom svetovnoj muzici hor je izvodio kompozicije Stevana Mokranjca, 2. Rukovet „Osu se nebo zvezdama“ , Petra Ivanovića, Isidora Bajića, „Hor Jevreja“ iz opere Nabuko, ukrajinske i ruske kompozicije

2007. godina

Dvanaesti put održani su tradicionalni “Majski dani kulture”, manifestacija koja već godinama neguje i razvija kulturu u našem gradu. Organizator programa, Narodna bilioteka Arilje potrudila se da i ovogodišnji Dani budu dobro organizovani i da sadrže kvalitetan likovni, književni, pozorišni, muzički program. Pod svodovima Arilja, tu između Narodne biblioteke i crkve Svetog Ahilija, kulturnog gnezda grada, šest dana, od 23. do 28. maja odvijali su se brojni programi.

SREDA, 23. MAJ

Prodajna izložba knjiga

Već u poslednjih nekoliko godina, po tradiciji Majski dani otvaraju se prodajnom izložbom knjiga. Tako je bilo i ove godine. Na glavnoj ulici postavljeni su štandovi Beoknjige gde su Ariljci mogli kupiti brojne naslove, veliki broj literature za decu, slikovnice, enciklopedije, literaturu za učenje stranih jezika. Bila je i velika ponuda bestselera tako da su se na štandovima mogla naći i trenutno najpopularnija dela svetske i naše književnosti. Raritet je da se u prodaji, odmah nakon izlaska iz štampe i promocije našla i knjiga Slobodana Radovića „Dobrilo Nenadić-razgovori“ posvećena našem sugrađaninu i poznatom srpskom piscu Dobrilu Nenadiću. Prodajna izložba trajala je tokom „Majskih dana kulture“ i svi zainteresovani mogli su pronaći ono što ih interesuje.


 

 
Baš -Čelik -ili kako je pobedila ljubav

Za svakog od nas koji je od detinjstva nerazdvojno vezan sa lepom rečju, sa lepotom i moralnom veličinom književnosti, svako pokretanje kulture i negovanje onog uzvišenog i produhovljenog u čoveku izaziva više od simpatija - divljenje.
I nekako po navici, svakih Majskih dana očekujemo dramsku grupu „Srik“ da progovori sa dasaka koje život znače i pred nas iznese jednu novu, potpuno drugačiju i neočekivanu priču. Tako je bilo i ovog puta. Čudna priča u čudnoj zemlji, sa čudnim junacima; dva cara, dve princeze, dva carstava, jedan carević, veštica i čudni junak Baš-Čelik. I svi su tu. Priča o ljubavi, odanosti, požrtvovanju, borbi dobra i zla može da krene. U nešto manje od sat vremena satkana je nit o Nebojši, Živani, Gvozdenzubi, Baš-Čeliku. Kao u klasičnim dramama, sa junacima i njihovim sudbinama upoznajemo se u prologu koji publici prezentuje Čeketalo, dvorska luda, koji nas vodi kroz ovu čudnu priču, pripoveda o ljudskim sudbinama i događajima na dvorovima, prati naše junake kroz njihova putešestvija i savetuje ih. I likom i pričom on, veselim i smelim doskočicama upotpunjuje ovu priču čineći na neki način sponu između publike i onoga što se odvija na pozornici. On je jedini koji sme da se suprotstavi caru i kaže mu da greši, ali i jedini koji pomaže Nebojši da pronađe sestru koju je oteo čudni putnik sa planine. U potrazi za sestrom hrabri i odvažni Nebojša u nepoznatom carstvu upoznaje princezu, koja mu ubrzo postaje žena i u koju se on zaljubljuje, ali njegovoj sreći i celom kraljevstvu preti neobična opasnost – Baš-Čelik koji uspeva da otme princezu i odvede je sa sobom. I kako to samo u bajkama biva, Nebojša nastavlja svoju sada dvostruku potragu, i sasvim iznenada u nekom nepoznatom dvoru susreće svoju sestru koju deset godina nije video. Uz pomoć niz fantastičnih elemenata uspeva da savlada svako zlo koje mu se isprečilo na putu do Baš-Čelika. I u sukobu sa Gvozdenzubom, zlom i opakom vešticom, gospodaricom svih veštica, izlazi kao pobednik. Pitaćete se kako? Pa lako, i ona je žena, i ona nije imuna na reči ljubavi i nežnosti. Na taj način Nebojša uspeva da pobedi najpre vešticu, a kasnije i samog Baš-Čelika pokazujući da se nepravdi i zlu samo istinom, pravdom i dobrotom možemo suprotstaviti. Kraj pretpostavljate, kao i u svim bajkama - živeli su srećno i dugovečno.
Radnja predstave smeštena je u više ambijenata, na dvoru cara Živana, u nepoznatim kraljevstvima u kojima se obreo carević Nebojša u potrazi za sestrom.
Ako posmatramo tehnički deo predstave trebalo bi reći da je glumačka postavka dobro urađena i da su svi glumci uspeli da iznesu svoj lik do kraja, zanimljiva je bila i scenografija, a posebne pohvale zaslužuju kostimi. Naravno, kao i uvek, tekst dramatizaciji i scenskom izvođenju prilagodila je profesor srpskog jezika i književnosti Milka Minić, koja je uradila i kompletnu scenografiju i kostimografiju.
Ostajemo da verujemo da je brojna publika koja je prisustvovala predstavi ponela sa sobom jedno novo životno iskustvo, a to je da se za sreću i pravdu uvek treba boriti jer na kraju one ipak pobede.


Izložba radova naivne umetnosti i koncert pesama i igara opštine Kovačica

Prvog dana manifestacije ariljskoj publici predstavljeni su radovi Škole naivnog slikarstva Kovačice i Uzdina koja je postala poznata i popularna u našoj zemlji i u svetu, naročito sredinom sedamdesetih godina prošlog veka.
-Kada je reč o likovnom stvaralaštvu, mi stvarno s pravom možemo da kažemo da predstavljamo "meku naive" u našoj zemlji. Po tome smo se predstavili ovde a pored naivnog slikarstva, ovde se nalaze eksponati iz etnografije, odnosno nalaze se nošnje Slovaka, Mađara, Rumuna i Srba. Takođe, ovde možete da vidite umetničke rukotvorine koje prave naše žene iz svih naseljenih mesta opštine Kovačica - kaže Jarmila Ćendić, načelnik za društvene delatnosti opštine Kovačica koja je u obraćanju ariljskoj publici u Gradskoj galeriji pokušala da približi ovu izuzetnu pojavu u celokupnoj našoj umetnosti.
Galerija radova naive u Kovačici osnovana je 1955. godine. Međutim, prvi izložbeni radovi slikara naive predstavljeni su 1952. kada se obeležavalo 150 godina od dolaska Slovaka u Kovačicu. U to vreme oni su slikali samo reprodukcije poznatih slikara gde su oni ustvari pokazivali tehničku visprenost u slikarstvu. Nakon susreta na toj izložbi sa poznatim akademskim slikarima koji su ovim umetnicima naive, preporučili da slikanju dodaju nešto od svog doživljaja i umetničkog poriva došlo je do nove izložbe 1953. godine, naravno i zbog toga što ih je publika podržala, lokalne vlasti i drugi umetnici.
Zlatno doba naive, kasne šezdesete i sedamdesete su proslavili Kovačicu. Tada su slikali Zuzana Halupova, Martin Jonaš i bili na vrhuncu svog rada. Iz toga se izrodila celokupna škola i sada u Kovačici imate preko 500 vrednijih radova koje poseduje galerija, ali ona i dalje opstaje jer se i dalje rađaju novi umetnici.
Ova multikulturalna sredina, koju nazivaju "Vojvodina u malom" ima 4 nacionalne manjine koje, više od 200 godina, složno žive. 2005. godine proglašena je za najtolerantniju u Srbiji od strane Evropske unije.
Na pozornici, na Gradskom trgu, a zatim i u sali Sokolskog doma, u muzičko-folklornom delu, prisutni su bili u prilici da se uvere u lepotu i raznovrsnost tradicije ovoga područja. Jedni za drugima u pesmi i igri smenjivali su se igrači, pevači i svirači u nošnjama raskošnih boja i živopisnih koreografija sva četiri naciona.
Zato, mirne duše možemo zaključiti da je šteta ne prisustvovati ovakvom događaju.

ČETVRTAK, 24. MAJ


Petar Kočić - pesnik bosanske planine

2007. godina je 130 godišnjica rođenja Petra Kočića, jednog od najvećih srpskih pripovedača. Izložbom radova učenika i profesora Umetničke škole iz Užica “Život i delo Petra Kočića“, otvorene druge večeri “Majskih dana kulture” i Narodna biblioteka uključila se u proslavu jubileja.
U holu Sokolskog doma postavljena je izložba slika posvećena životu i delu ovog pisca, ali se pored portreta moglo videti i nekoliko veoma uspešnih ilustracija samih Kočićevih književnih likova.
Nakon zvaničnog otvaranja izložbe, na žalost malobrojna publika, mogla je da vidi dramatizaciju odlomka iz Kočićevog najpoznatijeg dela „Jazavac pred sudom“. Oni koji su pažljivo slušali mogli su da vide da nije baš sasvim slučajno izabran ovaj odlomak za dramatizaciju. Ovde je do izražaja došla osuda Davida Štrpca koji na sebe navlači masku lude i lakrdijaša kako bi mogao kazati gorku istinu o sudbini naroda srpskog u Bosni. On pripada timu domišljatih ljudi i šaljivdža koji se javljaju u usmenom stvaralaštvu svih naroda. David simboliše ceo srpski narod. Iznoseći svoju tešku situaciju i nevolju koju mu svakodnevno zadaje jazavac, on se istovremno „sprda“ sa ćoravom zemaljskom Vladom svojim britkim i opasnim jezikom. Optužnica protiv jazavca štetočine prerasta u odlučnu borbu srpskog naroda protiv austrougarske „ukopacije”. Odličnom kostimografijom, scenografijom prilagođenom uslovima, uz savršenu dikciju posebna pažnja stavljena je na položaj običnih kmetova, što velikim porezom, teškm uslovima života, i nasilnim mobilnostima u Austro-ugarsku vojsku pate i stradaju.
Posmatrajući izložene umetničke radove i istovremeno uživajući u dramatizaciji teksta prisutni su mogli uvideti kako i jedno i drugo u potpunosti osvetljavaju lik Petra Kočića, pisca buntovnika, slikara prirode rodnog kraja, pesnika bosanske planine.U njih provejava Kočić, narodni tribun, i revolucionar.
I na kraju je i njegov junak David Štrbac, kada se pošteno poigrao sa Zemaljskom vladom javno istakao pred sudijama: „U meni ima milijun srca, i milijun jedinki, ja sam danas pred ovim sudom plakao za milijun njih.”
Izložba je bila otvorena tokom Majskih dana, tako da su je svi zaiteresovani posetioci mogli pogledati i uveriti se kako užički đaci, umetnici i njihovi profesori doživljavaju Petra Kočića i njegove književne junake – Mrgudu, Relju, Mračajskog protu...


Veče narodnog muzičkog stvaralaštva

Drugog dana manifestacije “Majskih dana kulture” održan je koncert narodnog muzičkog stvaralaštva na Gradskom trgu. Koncert je otpočeo zdravicom, zatim su nastupile ženske i muške pevačke grupe iz Brekova, Puhova, Kotraže, Ivanjice i Rožanstva i duvački orkestar Miloša Perišića iz Čačka. U programu su učestvovali i frulaši, dvojničari i duet Katarina i Lazar Jakovljević, folklorna grupa veterana.
Bila je ovo prilika da se kroz pesmu i igru prikaže narodno stvaralaštvo u svom izvornom obliku. Da bi bilo sačuvano od zaborava ono se mora negovati i prenositi sa generacije na generaciju. To su najbolje dočarali učesnici programa koji su se sa puno žara nadmetali u pevanju, sviranju na gotovo zaboravljenim muzičkim instrumentima, ostavljajući utisak o vremenu koje je iza nas, o tome kako se nekada živelo, odevalo, zabavljalo... Muzikom, pesmom i igrom razgalili su publiku koja je sa njima zapevala, a zatim se na Gradskom trgu, pored bine, razvilo kolo praćeno zvucima duvačkog orkestra.
Činjenica je da izvorno stvaralaštvo jednog naroda čini deo kulturnog nasleđa koje ne bi trebalo da bude zaboravljeno. Samim tim što je program “ Majskih dana kulture” bio raznovrstan i što su bili zastupljeni i amaterski programi govori da ustanova koje se bavi širenjem kulture brine o tome.
PETAK, 25. MAJ

Koncert plesne grupe “Rio” iz Užica

Plesna grupa “RIO” iz Užica predstavila se ariljskoj publici, kako drugačije, nego plesom. Uz zvuke sirtakija, najmlađi polaznici škole pokazali su svoje umeće, a zatim su se ređale različite vrste plesa i smenjivali mlađi i stariji polaznici užičke plesne škole.
U ritmu valcera, kaubojske polke, bluza, argentinskog tanga, sambe, rokenrola, afričkog plesa, valcera bečkog, užičanke i “Ludog letnjeg plesa” kretali su se plesači.
Ovim raznovrsnim plesom učesnici programa proveli su publiku kroz više zemalja sveta i tako dočarali, makar na kratko, kulturno nasleđe drugih naroda. Bilo je lepo gledati plesače kako veštinom svojih pokreta prate ritam i mešavinu raznih zvukova. Publika je zaista imala nesva-kidašnju priliku da uživa u programu plesnih grupa.

Dobrilo Nenadić – Razgovori

25. maja u sali Sokolskog doma održana je promocija knjige Slobodana Radovića “Dobrilo Nenadić - razgovori”. Pored autora i pisca ovom književnom druženju prisustvovali su i književni kritičari, ljubitelji knjige i brojni poštovaoci i prijatelji Dobrila Nenadića. Otvarajući književno veče direktor Narodne biblioteke Miloš Vuković istakao je da je ovo skromni doprinos obeležavanju velikog jubileja - 30 godina stvaralaštva Dobrila Nenadića, zahvalivši se na saradnji i autoru i Dobrilu i Zoranu Nedeljkoviću, vlasniku knjižarskog preduzeća “Žiravac” koje je štampalo knjigu.
Ako se pre pojave Doroteja govorilo za Dobrila kao pisca koji živi i radi u Arilju, posle Kiše, Vreve, Poplave i Uragana stvari su se izmenile. Sada se o Arilju govori kao o varošici u kojoj živi i radi Dobrilo Nenadić. U našoj književnosti pojavio se munjevito i kao što reče Boško Lomović kao da je poslušao savet Balzakovog junaka Votrena upućen mladom studentu iz provincije da “u visoko društvo treba uleteti kao tane ili se uvući kao kuga.” Dorotej je bio tane. “Teme ne biram ja, one biraju mene”, govorio je. Priča ima svoju volju. Ona se prosto nametne piscu i on je samo opslužuje, baš kao ptica svog goluždravog ptića u gnezdu. A ta priča je baš kao ptić, proždrljiva, nezasita, stalno otvorenog kljuna i razjapljenog ždrela.
Čitaoci i književne nagrade ga nisu mimoišli, međutim svaka vlast je na neki način zazirala od njegovih dela. „Ama, sam sam to birao. Niko mi nije kriv što nisam pleo i umiljavao se kao angorska mačka nego sam frktao i grebao kao divlja. Nemam ja na koga da se ljutim, bile su mi poznate propozicije i procedure; ako hoćeš da skupljaš med, nemoj lupati štapom po košnici.
Opisao je mnoge ličnosti, a jedino za svoj život kaže da je neverovatan i da ga je nemoguće opisati. „Kad bih opisao šta mi se dešavalo, niko mi ne bi verovao. Rekli bi da lažem i još bi rekli da su moje laži neuverljive, kao kod loših pisaca kojima raspusna i divlja mašta kvari stil.”
Ovo su samo jedni od izvoda iz Dobrilovih razgovora koje je vodio sa novinarima tokom trideset godina svog književnog stvaralaštva. I još od kraja sedamdesetih godina 20. veka kada se prvi put pojavio na pozornici srpske književnosti ne prestaje da jenjava interesovanje za njega i njegovo delo. Knjiga „Dobrilo Nenadić – razgovori“ po rečima autora upotpunjava sliku o piščevom životopisu. –Razgovori pokazuju stav pisca kroz vreme koje je proteklo. Koliko je misao o razdoblju od tri decenije mogla da bude konzistentna, koja se vrsta doslednosti u tekstovima ispoljila – sva ta pitanja položena su sada pred čitaocima. U knjizi nisu sabrani svi razgovori, ali nije propušten ni jedan kojim pisac objašnjava svoju poetiku ili reaguje na pojave u književnosti ili društvu – rekao je Slobodan Radović. Autor je napomenuo, a sa time se složio i Boško Lomović, jedan od novinara čiji su se razgovori našli u knjizi, da dosadašnje Nenadićeve velike teme, srpski srednji vek, arhetipska i biblijska simbolika, istorijske teme s kraja 19. veka, uskomešani život poslednjih decenija 20. veka – najviše interesuje tumače Nenadićevog dela.
Knjiga obiluje i fotografijama iz privatnog života, sa snimanja Doroteja i dodela brojnih nagrada. Bila je ovo lepa prilika da Narodna biblioteka i Ariljci još jednom odaju priznanje piscu koji godinama uzdiže kulturu i ime našeg grada.
SUBOTA, 26. MAJ

 

 

Muzička škola iz Užica

Sadržaj kulturnih dešavanja na Majskim danima oplemenjen je koncertom učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Užica koji, na sebi svojstven način, grade osećaj prema umetnosti lepog, i kod sebe a i kod publike koja ih sluša.
26. maja u sali Sokolskog doma ovi učenici su pažljivo birane i uvežbane melodije, izvodili na flauti, klaviru, violini kao i kroz solo i horsko pevanje.
Ariljcima je ovo bila prilika da se upoznaju sa Školom za Osnovno muzičko obrazovanje “Petar Konjović” iz Užica koja je vrlo uspešna u svom radu i postoji već 30 godina. U početku je radila u okviru tadašnje Pedagoške akademije, da bi kasnije gospodin Vojislav Stefanović školi darovao prostor svoje porodične kuće u kojoj je i danas škola smeštena.
Direktorka škole, gđa Gordana Lazić potvrđuje ono što su mediji već objavili sredinom maja. Naime, učenica škole Sanja Ćaldović je na prestižnom međunarodnom takmičenju u Italiji, u konkurenciji najboljih mladih pijanista iz mnogih država, osvojila prvo mesto i ovo je, za sada, najveći uspeh jednog učenika u 30-godišnjoj istoriji ove ugledne ustanove. Inače, đaci ove škole, njih 142, pod stručnim nadzorom svega 15 zaposlenih, samo u ovoj školskoj godini osvojili su 57 nagrada na raznim takmičenjima.
Na koncertu u Arilju, Sanja je na klaviru izvela pobedničke Šumanove „Dečje scene“. Pored nje izvođači su bili još 20-tak učenika da ne nabrajamo, a pogotovu je teško izdvojiti bilo koga. Svi su bili odlični a za nijanse su bili zaduženi prisutni pedagozi koji su bili korepetitori u pojedinim delovima. Sveukupan utisak je da dobro i puno rade, ali i da su dobro organizovani i znaju unapred kako da postignu ono što se od njih traži.
Treba reći da je ariljska publika, za ovakvu priliku, bila ipak malobrojna. Naime, pored onoga što ovakvo slušanje muzike pruža, trebalo je videti koliko se kroz ozbiljan rad i zalaganje dece, može postići u muzičkom ali i u svakom drugom smislu.

Zvezdana prašina

“Pozorište stvara umetnost. Deluje na sva čula. Oplemenjuje dušu, hrani telo. Spoj iluzije i stvarnosti. Pročišćenje. Traje hiljadama godina. Teško je pisati o pozorištu, a ne ponoviti nešto što je već rečeno.”
U izvođenju Kruševačkog pozorišta 26. maja pred ariljskom publikom prikazano je prvo izvođenje “Zvezdane prašine”, komedije Dušana Kovačevića, poznatog pisca mnogih drama i filmskih scenarija, koju je režirao Vladimir Popadić.
“Zvezdana prašina” je urnebesna predstava o dvoje zaljubljenih koji rasturaju svoje brakove kako bi zajedno ušli u idiličnu budućnost, ali ubrzo počinju da varaju jedno drugo, sada sa bivšim supružnicima.
Priča je aktuelna i neiscrpna jer odslikava relaciju muško-ženskih odnosa. Govori o braku i odnosima izvan braka, gde pisac na duhovit način i iz više uglova gradi priču u kojoj se prepliću ljubav, čežnja, mržnja, pogledi na život, shvatanje braka, morala.....
Vrsnim izvođenjem poverenih uloga, Nela Mihailović (Jelena), Nebojša Ljubišić (Marko), Bojan Veljović (kum), Nikola Pantović (Ivan), Biljana Jocić-Savić (Kaća) i drugi, nasmejali su publiku koja je kišno subotnje veče provela na najlepši način, uživajući u pozorišnoj umetnosti.

NEDELJA, 27. MAJ

Igrom i pesmom kroz Srbiju

Pretposlednje veče “Majskih dana kulture” bilo je posvećeno negovanju i očuvanju folklorne baštine srpskog naroda. Zajedničkim koncertom kulturno-umetničkih društava „Sevojno“ i „Arilje“ te 27. majske večeri razvila se igra i pesma koja je trajala gotova dva časa. Igrom i pesmom prošetali smo se od Istočne Srbije do Makedonije. U naizmeničnom izvođenju kulturno-metničkih društava ređale su se igre iz užičkog kraja, Šumadije, igre iz Vranjskog polja, Šopske igre, igre iz Timoka. Za publiku su posebno bile interesantne makedonske igre i pesme u izvođenju KUD “Sevojno”, što zbog raskošnih nošnji i pesme, što zbog toga što je ovo bila jedna od retkih mogu-ćnosti da se upoznamo i sa folklornom tradicijom Makedonije. Imali smo priliku ne samo da se upoznamo sa kulturnom baštinom već i nekim od narodnih običaja. Ovo veče svojim nastupima upotpunili su i vokalni i instrumentalni solisti, Katarina Jakovljević, Goran Ilić, Jovana Obradović.
U kasnim satima z mlade je organozovan koncert lokalnog benda „Čumajersi“.
PONEDELJAK, 28. MAJ

Šarenilo pesme i igre

Poslednjeg dana manifestacije Majski dani, 28. maja, na pozornici na Gradskom trgu održan je zajednički koncert Kulturno-umetničkih društava iz Arilja „Orfej“ koji vodi Marija Dukić i „Polet“ pod vođstvom Mire Vukotić.
Šarenilo pesme i igre pratila je brojna publika, kao i uvek kada su ovakvi nastupi u pitanju. Koreografija je bila raznovrsna, počev od najmlađih koji tek počinju da igraju uz melodiju „Divna, Divna“ pa do „Leskovačke Morave“ onih, malo starijih.
Uz pesmu i igru, u najavi spikera smo čuli da ova deca imaju dosta nagrada, da su bili pobednici na festivalima i da ih, naravno mnoge nagrade tek očekuju.
Celokupan doživljaj koncerta upotpunjen je nastupom vokalnih solista KUD-a „Orfej“, Ivane Novaković sa interpretacijom pesme “Duni mi, duni lađane” i Vanje Dukić sa “Žubor voda žuborila” uz pratnju istog ansambla.
Bez obzira što smo imali priliku da ih viđamo tokom godine i u raznim prilikama, opet su nas oduševili i opet su bili drugačiji i još bolji i još lepši, kao i sva deca uostalom.

 

Triptih o Kosovu

U poeziji je sažeto pre i posle. Ona je pamtivek, živo dvojstvo onog uvek i sada. A sve naše pesme o Kosovu govore. One pre njega Kosovo slute, one posle, Kosovo pamte kao usudno mesto sa koga se iz moći i sjaja Nemanjićkog padalo u tamu i ropstvo.
Jedan naš nadrealista uzviknuo je: „O, prošlost dugo traje.“ A naša prošlost je od nas skrivana ili smo se dugo i uspešno skrivali mi od nje. Kosovo se selilo za nama i u prostoru i u vremenu i uvek iznova postajalo predmet našeg pevanja, naše slave i naše tragedije.
Pod svodovima Dragutinove zadužbine, crkve Svetog Ahilija, sagrađene krajem 13. veka, kad se Kosovo još i ne naziraše, na Ariljevdan, uskliknu se u slavu tog grdnog sudilišta srpskog. Poslednjeg dana “Majskih dana kulture” Mirjana Vukojčić svojim kazivanjem, Svetlana Stević pevanjem i Miloš Nikolić muzikom pevali su i pojali triptih o Kosovu uzdižući na pijedastal nit i legendu o njemu, večnoj temi i večnoj inspiraciji.
A kazivanje beše snažno, bolno i teško. Dolinom moravskom odjekivaše reski glas: „U njivu, u dvorište, u crkvu, uđi u zapustelo groblje, u mutan dub, u slovo, u praznu košnicu, osvrni se niz put, pozdravi dete, ženu, čoveka, mahni ptici kao što tebi maše drveće, zahvati vodu sa izvora, uđi u ovo polje i izgovaraj stare i nove reči koje se još nigde nisu srele, uđi u ovo polje jer se s dalekog puta vraćaš u svoj dom, sine moj.“
Ovaj trio umetnika trudio se da na sebi svojstven način, kroz različite vidove umetničkog izražavanja, kroz kazivanje, muziku i pojenje još jednom pronese mit o Kosovu. Možda ne da bi izazvao snažno osećanje koliko da bi odao počast onima koji istoriju i mit o njemu gradiše. U njihovo ime i mole se Bogu: „U poljima, na zabranima, nas su ognjem u Carigradu, u Pešti, nas su železnim iglama u oko, nas su Gospodine, vezali, menjali, prodavali, rezali, nas su konjima mutnim virovima prinosili, nas su zavodili s vilom i zlatom, nas su zlim jezikom kad ne bismo hteli biti robovi, a mi smo ti, Gospodine, crkve podizali, decu krstili, pesme pevali i gledali daleko u Boga da nas ne odrine, da nas uznese do sebe u visine, da nam pokaže onaj život koji smo želeli.“
U preplitanju umetničkog i narodnog, izvornog, legende i mita i istorije progovoriše znameni kosovski– carstvo nebesko, car Lazar, Miloš Obilić, Kosovka devojka, Jefimija. Kroz to kazivanje Kosovo nam se ukazuje kao samo lice našeg identiteta. Može jedan narod izgubiti i naći i neko drugo lice, može postati i drugi narod, ali kultura i poezija imaju malo duže pamćenje i malo se teže odaju zaboravu, premda ima Njegoš i stihove koji kažu:
„Da, kad glavu razdrobiš tijelu,
U mučenju izdišu členovi.“
2006.godina

Maj u Arilju je mesec kulture. Poslednje sedmice, pred Ariljevdan, crkvenu i gradsku slavu tradicionalno se održavaju Majski dani kulture. Narodna biblioteka Arilje, organizator ove kulturne manifestacije potrudila se da i ovogodišnji program bude raznovrstan, kvalitetan i bogat. Ariljci i njihovi gosti imali su priliku da u proteklih šest dana od 23. do 28. maja, pogledaju kvalitetne muzičke, likovne, književne, pozorišne i filmske programe. Pokrovitelj Majskih dana kulture je Skupština opštine Arilje, a medijski sponzori bili su Radio Arilje i TV Klik. Organizaciju manifestacije pomogli su preduzeće „Soko” vlasnika Brana Tanovića i Privatno preduzeće „Vučićević” iz Dobrača vlasništvo Milomira i Dragana Vučićevića.

UTORAK 23. MAJ

ARILJSKI MINI SAJAM KNjIGA
Majski dani kulture i ove godine počeli su otvaranjem prodajne izložbe knjiga pet izdavačkih kuća: „Legenda” Čačak, „Beoknjiga” Beograd, „Vesmark” Beograd, „Lib” Novi Sad, „Klub kulture” Kragujevac.
Prodajni štandovi postavljeni su na glavnoj ulici, Sveti Ahilije u Arilju.
Na štandovima se može naći veliki broj raznovrsnih i popularnih knjiga za sve ukuse. Veliki je broj literature za decu, slikovnice, enciklopedije, literatura za učenje stranog jezika. Izbor knjiga za odrasle kreće se od dela najvećih klasika do usko stručne poput priručnika za gajenje cveća ili kuvanje.
Cene su, kažu prodavci, dosta povoljnije nego u knjižarama. Knjige se mogu kupiti na odloženo plaćanje, karticom itd. ali su ipak, po mišljenju većine koja razgleda ponudu, skupe.
Nije Beogradski sajam ali nismo to ni očekivali – kažu prodavci i dodaju prodaja nije bila loša prošle godine i zato su inače, ponovo došli.
Prodajna izložba će trajati sve vreme Majskih dana kulture od 23. do 28. maja ove godine.

KUD "ORFEJ" I KUD „POLET”
Razigrano, raspevano, mladalački poletno otpočeli su Majski dani kulture nastupima Kulturno-umetničkih društava „Orfej” i „Polet”. Mnogobrojnoj publici koja je došla da proprati ovaj nastup igrom i pesmom predstavile su se sve selekcije oba folklorna društva, od najmlađih do najstarijih. I „Orfej” i „Polet” iza sebe imaju brojne nastupe u zemlji i inostranstvu tako da treme čak ni kod onih najmlađih nije bilo. Sigurnim i čvrstim korakom i zvonkim glasom predstavili su folklorno nasleđe našeg kraja i zemlje.
SREDA, 24 MAJ
IZLOŽBA POVODOM 200 GODINA OD ROĐENJA
JOVANA STERIJE POPOVIĆA
U 19,00 otvorena je izložba povodom 200 godina od rođenja J.S. Popovića. Učenici Umetničke škole iz Užica predstavili se se svojim radovima inspirisanim likom, delom i vremenom ovog srpskog komediografa. Da bi upotpunili svoju izložbu učenici su izveli i deo komedije „Pokondirena tikva”.
Svi zainteresovani izložbu će moći pogledati u holu Sokolskog doma sve do ponedeljka 29. maja.
"SUMNJIVO LICE"
U 20,00 u Sokolskom domu članovi Dramske grupe „Srik” izveli su pozorišnu predstavu „Sumnjivo lice”, prema delu Branislava Nušića. Glumci srednjoškolci i osnovci odlično su ariljskoj publici predstavili ovo Nušićevo svevremensko delo i karakter sreskog kapetana Jerotija Pantića. Da su u tome uspeli svedoče i brojni aplauzi publike koja je sa uživanjem pratila ovu komediju. Inače, režiju, scenografiju i kostim uradila je profesor Milka Minić.
ČETVRTAK, 25. MAJ

U Gradskoj galeriji otvorena je prva, samostalna izložba, naše mlade sugrađanke Marijane Stefanović. Ona je prošle godine završila Fakultet primenjenih umetnosti na odseku za kostim.
Volontirala je u Kult teatru, radila kao kostimograf na studentskom filmu Novogodišnji poklon sa Draganom Bjelogrlićem u glavnoj ulozi i kao kostimograf na predstavama Galeb i Fuente Ovehuna, u režiji Gordane Marić.
Učesnik je više kolektivnih izložbi, a ova prva, samostalna izložba u Arilju je prilika da se predstavi svojoj sredini na početku, sigurno uspešne karijere.
O stvaralačkom entuzijazmu i delima mlade umetnice govorila je Sanja Sofijanić, istoričar umetnosti i organizator galerijskog programa, otvarajući ovu izuzetnu izložbu mrtve prirode, skica kostima, sašivenih odevnih predmeta ...
Dobila je Nagradu za likovno stvaralaštvo u crtanju, slikanju i kostimografiji-od organizacionog odbora Domijade u Beogradu 1998. godine i Nagradu za scensku šminku od Udruženja estetičara Srbije u Interkontinentalu 1999. godine, a uvereni smo da Marijani nagrade tek predstoje.
Svi koji su sinoć propustili priliku da budu na otvaranju, izložbu mogu pogledati do 10 juna.

Trećeg dana Majskih dana svoj celovečernji nastup imalo je kulturno-umetničko društvo “Arilje” koje se predstavilo igrama iz Šumadije, Leskovačke Morave, Šopskim igrama, igrama iz okoline Pirota i Timoka i igrama iz Vranja. Na večerašnjem koncertu pored članova Kulturno-umetničkog društva nastupali su i vokalni solisti Katarina i Lazar Jakovljević i Ivana Novaković, solista na harmonici Miloš Milutinović i na fruli Vanja Dukić.
Bleštavilo mladosti, igre, pesme, bogatstvo narodne nošnje i naše kulturne tradicije oduševili su publiku koja je svaki izlazak na binu nagradila burnim aplauzima.

PETAK, 26. MAJ

Majski dani kulture su bili prilika i da se afirmiše rad folklornih društava, pevačkih i dramskih grupa. Svi oni koji predano i ozbiljno rade sa decom imali su priliku da nastupe i na taj način afirmišu svoj rad i umeće. Učiteljica Žanka, tvorac predstave kaže da tekst predstavlja kombinaciju proznih i poetskih sadržaja koji su povezani i prerađani osnovnom idejom izuzetnosti i posebnosti u raznim sverama zbivanja. Priče povezuju i vode dva vrapčića. Završni tekst jeste dramatizovana pesma kojom je naša drugarica pobedila na Okružnoj smotri recitatora i plasirala se na Republičku smotru.
Pruka svima: Treba biti poseban, izuzetak i mimo svih, iako "negde brane, negde ometaju, negde ne dozvoljavaju", kako kaže vrabica Živka, jer " ovaj svet bi bio glup i dosadan" da nije takvih!!!
Pesmu koju je pročitala "na času", namenski je za ovu priliku napisala devojč ica Anđa Stefanović.
Pozorišnu predstavu"Mimo svih" izveli su učenici IV razreda osnovne škole "Stevan Čolović", koja je u bioskopskoj sali okupila brojnu publiku svih uzrasta. Bilo je lepo u društvu mama, tata, baka, bata i seka koji su iz publike smehom i aplauzom pružali podršku glumcima na sceni.
Predstavu je režirala učiteljica Žanka Jeftović postavila scenografiju i uradila kostim. Ona je glumački zadatak podelila na 18 uloga, koje su odabrane i poverene deci s velikom pažom. Likovi su birani prema afinitetima dece, a kostimi vrlo maštovito i vešto urađeni. Scenografija je urađena sa dosta truda i mašte kojom je upotpunjena cela predstava.
Deca su bila sjajna, a za to čestitke treba uputiti učiteljici Žanki koja je zajedno sa njima uložila dosta vremena, truda i energije dok predstava nije izvedena na pozornici. Ova predstava predstavlja avangardu u smislu organizacije "zaleđene scene" jer je ona zahtevna i za decu starijeg uzrasta.

U sali Sokolskog doma u 20,00 počeo je knjževni susret sa našim sugrađaninom i knjževnikom Dobrilom Nenadićem posvećen predstavljanju trilogije "Sablja grofa Vronskog", "Pobednici" i "Mrzovolja kneza Bizmarka". Otvarajući književno veče, g. Miloš Vuković, direktor Narodne biblioteke istakao je da veruje da su svi na ovo književno druženje došli sjedinjeni u jednoj želji da izraze poštovanje našem, ariljskom i evropskom piscu Dobrilu Nenadiću, divljenje prema čoveku, umetniku, stvaraocu, koji iako je davno prevazišao granice ariljske ravnice, i nadvisio brda ariljska ostao veran svom Vigoštu i svome Arilju, a samim tim i nama samim. -Večeras, Dobrilo Nenadić nam čini veliku čast što je sa nama. Dug je spisak dela, ali i priznanja i nagrada za njim. "Sablja grofa Vronskog" bila je među najuspešnijim romanima u Srbiji po mišljenju čitalačke publike. Za roman "Pobednici" dobio je nagradu "Svetozar Ćorović", dok mu je u Vranju uručena nagrada “Borisav Stanković” za "Mrzovolju kneza Bizmarka" - istakao je g. Vuković.
O književno-umetničkim vrednostima trilogije govorio je g. Slobodan Radović, dugogodižnji direktor Narodne biblioteke u Užicu i sam pisac i esejista.

SUBOTA, 27. MAJ

Sa predstavom "Hamleta u Mrduši donjoj" gostovalo je 27. maja Šabačko pozorište u okviru ove praznične nedelje. Sala bioskopa bila je ispunjena skoro do poslednjeg mesta jer nemamo baš često priliku da u našem gradu ugostimo profesionalna pozorišta.
Predstavom "Hamleta u Mrduši donjoj" Ivo Brešan pisac teksta i režiser Zoran Karajić se na osoben način rugaju ljudskoj gluposti, neprosvećenosti, prostakluku, vlastoljublju....
Tema večna i neiscrpna, primerena svakom vremenu i društvu. Reakcije publike su bile pozitivne, a utisci o predstavi različiti. Efekat je postignut jer je publika bila opuštena i nasmejana.
Ovo je 27 izvođenje "Hamleta u Mrduši donjoj" i druga sezona igranja.
Nakon predstave razgovarali smo sa Slobodanom -Bobanom Despotovićem Prvakom Šabačkog pozorišta kome je u predstavi poverena uloga učitelja o kojoj on kaže:
-To je zahtevna i nimalo atraktivna uloga, ali sam se trudio, gradeći je bez jeftinih štoseva, da dočaram svu muku i borbu koja se u njemu odigrava zato što ga proganjaju ljudi u sredini u kojoj treba da ih prosvećuje i posvetljuje, ali je glupost jača od toga. Društvo ga guši, spotiče i ne dozvoljava mu da ide napred, i zato sam doprineo rešavanju kraja i lika u ovoj predstavi. Ariljska publika je smehom i aplauzom dala do znanja da je uloga prihvaćena, a i predstava u celini. Želim da izrazim zahvalnost na ovom gostovanju i voleo bih da dođem u Arilje još koji put.

NEDELjA, 28. MAJ

Program ovogodišnjih Majskih dana kulture završen je koncertom ansambla „Đurđevi stupovi” na pozornici ispred hrama Svetog Ahilija. Ovaj muzički sastav nastupa u okviru priložničke akcije „Obnovimo sebe – Podignimo Stupove”. Muzika koju oni izvode predstavlja interesantan spoj srpske izvorne narodne muzike koja se ogleda u tradicionalnom srpskom pevanju i korišćenju starih instrumenata i savremenih aranžmana koji nose duh ovog vremena.
Za publiku koja je te večeri bila u prilici da prisustvuje, koncert je bio zaista pravi doživljaj za sva čula. Bez obzira što je nastup od strane publike odlično prihvaćen, ipak je za ovakav muzičko-scenski dogadjaj mogao da bude još više posećen.

2005. godina

Već nekoliko godina unazad za Ariljce je maj mesec kulture. U poslednjoj nedelji pred Ariljevdan održavaju se tradicionalni Majski dani kulture posvećeni danu Arilja i Svetom Ahiliju. Ovogodišnji su počeli 23. maja i trajali do 28. maja. U tih šest dana Ariljci su iz večeri u veče imali priliku da uživaju u odličnom književnom, pozorišnom, muzičkom, likovnom i filmskom programu. Glavni organizator manifestacije, Narodna biblioteka, potrudila se da pripremi odličan, kvalitetan, bogat i raznovrstan program.

PONEDELjAK 23. MAJ

DRUŽENjE SA KNjIGOM
U holu Omladinskog centra 23. maja otvaranjem prodajne izložbe knjiga izdavačke kuće “Plato” i zvanično su počeli dani kulture. U prisustvu gostiju iz Beograda i velikog broja ljubitelja knjige, direktor narodne biblioteke, Miloš Vuković, otvarajući izložbu rekao je: –Ovaj susret priredili smo u okviru tradicionalne manifestacije, koja će slobodno mogu reći, biti mali festival kulture. U toku narednih šest dana družićemo se kroz raznovrsne programe i iskreno se nadam uživati.
Ispred izdavačke kuće prisutnima se obratio g. Slavenko Poledica zahvalivši se na dobrodošlici: –Drago mi je da smo ovde i da učestvujemo u misiji širenja kulture čitanja knjiga. Nadam se da je ovo večeras samo početak druženja Ariljaca sa knjigom. Siguran sam da ćemo uskoro u saradnji sa Narodnom bibliotekom i u vašem gradu otvoriti jednu prodajnu knjižaru.

SRPSKA TRUBA
Prve večeri Ariljci su mogli posetiti i izložbu fotografija “Srpska truba” posvećenu već vekovima tradicionalnom instrumentu na ovim prostorima, otvorenu u holu Sokolskog doma. Autor izložbe je g. Momčilo Lučić, profesor i bibliotekar iz Užica. Ideja da se postavi jedna ovakva izložba nastala je kao inspiracija autora knjigom g. Dragana Babića “Priča o srpskoj trubi” čijoj smo promociji večeras takođe prisustvovali.
Fotografije koje su večeras bile izložene u Sokolskom domu svedoče da je truba kod nas bila i pre jednog veka. One su istovremeno i svedočanstvo da su naši samouki ljudi stvorili jednu vrednost zbog koje nas i danas u svetu cene i prepoznaju.
Pored autora gosti ove izložbe bili su i članovi duvačkog orkestra Željka Stefanovića iz Milićevog Sela.

“PROŠETAO HAJDUK VELjKO”
Na kraju programa prvog dana Majskih dana kulture svoj celovečernji nastup imao je KUD “Arilje”.
Bogatstvo narodne nošnje, zanosna pesma, temperamentna igra članova ansambla, nasmejana mlada lica doprineli su da večerašnji posetioci, a bila ih je prepuna sala, uživaju u koncertu.
Zajedno sa članovima ansambla prošetali smo se kroz sve krajeve Srbije. U prvom delu publika je uživala u temperamentnim i dinamičnim igrama sa juga Srbije, iz Niša, Vlaškim igrama i živopisnim igrama iz Šumadije.
U svom drugom pojavljivanju članovi KUD-a izveli su Šopske igre, igre iz Leskovačke Morave i igre iz okoline Pirota.
Na kraju koncerta izvedene su igre iz Timočke krajine, temperamentne, dinamične. Publika je oduševljeno prihvatila nastup KUD-a, a koliko su koreografije bile uspešno izvedene svedoče burni aplauzi koji su propratili svaki njihov izlazak na binu Sokolskog doma.

UTORAK 24. MAJ

UMETNIČKA KERAMIKA I UMETNIČKA FOTOGRAFIJA
U okviru manifestacije Majski dani kulture 2005. godine 24. maja je u Gradskoj galeriji otvorena izložba Sofije Bunardžić koja se sastoji iz umetničke keramike i umetničke fotografije.
Ovi radovi 2005. godine, kojima se predstavlja našoj publici, nastali su ili na nekoj od prethodnih devet kolonija, održanih u okviru projekta “Zlakusa” ili samostalno u ateljeu umetnika, a izrađeni su specijalnom tehnikom koja je prvenstveno zaslugom pomenute umetnice prevazišla dimenzije tradicionalnog grnčarstva premeštajući se u jedan novi diskurs, koordinira osobenostima savremene keramike. Specifičnost ove tehnike ogleda se upravo u spajanju tradicionalnog lončarsko-grnčarskog zanata, onakav kakav je poznat još od gvozdenog doba i savremenih koncepcija umetničkih formi.
Svi ljubitelji umetnosti koji su propustili otvaranje izložbe, ovu postavku umetničkih radova mogu videti i narednih dana, sve do 10. juna do kada će izložba biti otvorena.

“ČUDNA PRIČA U ČUDNOJ ŠUMI”
Organizator Majskih dana mislio je i na najmlađe. 24. maja dramski studio “Srik” izveo je predstavu “Čudna priča u čudnoj šumi”. Ali ne zavaravajmo se. Nije ovo bilo samo veče posvećeno najmlađima, naprotiv ova odlična predstava privukla je veliku pažnju odraslih koji pamte onu staru čuvenu priču o zlom i hladnokrvnom vuku i uplašenoj i zbunjenoj crvenkapi.
Večeras smo mogli da vidimo jednu novu, savremenu priču o Crvenkapi, priču u kojoj vuk nije tako strašan, Crvenkapa nije tako plašljiva, već naprotiv ume da se snađe u nevolji, da se barem rečima suprotstavi vuku. Baka je prava super baka.
Publika je svakako uživala u predstavi, a mladi glumci su pred domaćom publikom još jednom pokazali da ih nagrade sa pravom sustižu.

SREDA 25. MAJ

“KAKO JE POSTALO MORE”
Ponovo o tome “Kako je nastalo more”, ovoga puta u okviru Majskih dana kulture, u sredu, 25. maja u sali Sokolskog doma. Ponovo je sala bila puna, deca u publici su uživala, a naročito deca na sceni: da glume, da se raduju i kad plaču i kad treba da su ozbiljna ali ipak, kao sva druga deca, da se najpre druže i IGRAJU.
Sa koliko topline i iskrenosti rade svoju predstavu videli smo na pozornici. Jasno je kao dan - ljubav je u pitanju, ljubav prema igri i ljubav prema životu. Zato su tako dobri jer “Sve što mnogo vredi, ljubav je posredi”.

PROMOCIJA MONOGRAFIJE “ZIDNO SLIKARSTVO
CRKVE SVETOG AHILIJA U ARILjU”
Dragan Vojvodić, autor monografije “Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija” i Gojko Božović književni kritičar pokušali su da publici približe sadržaj ove knjige, na najneposredniji način, kroz razgovor na književnoj večeri.
Ona se bavi istorijom i slikarstvom u ariljskoj crkvi, vremenom njenog nastanka i ktitorom crkve. Autor se sa posebnim zanimanjem bavio osobinama i osobenostima zidnog slikarstva u nameri da utvrdi vremenski kontekst, kada je ono nastalo i zato na vrlo sveobuhvatan način opisuje zidno slikarstvo, s velikom pažnjom proučavajući njegove faze nastanka iz čega se može naslutiti kraj jedne epohe - odnosno Vizntijskog carstva.
Inače knjiga je u tvrdom povezu, urađena na kvalitetnom papiru i obiluje crtežima, reprodukcijama, životopisima, a u jednom delu je prevedena na engleski jezik.

ČETVRTAK 26. MAJ

KNjIŽEVNO VEČE LjUBOMIRA SIMOVIĆA
U okviru Majskih dana kulture gost Arilja i Ariljaca bio je Ljubomir Simovć jedan od najvećih pisaca savremene srpske književnosti. Književno veče posvećeno ovom raznovrsnom i polodnom piscu održano je 26. maja u sali Sokolskog doma. Pored autora gosti su bili i književni kritičari Gojko Božović i Milan Tasić koji su govorili o književnom opisu Ljubomira Simovića. Da iza svake pesme stoji čitav jezik na kome je ona napisana je sušto načelo njegove poezije. Zato u pesmama možemo pronaći gotovo celu toponimiju Zapadne Srbije. Ali on nije samo pesnik Zapadne Srbije, već i pesnik Dunava, reke sa mitskim i savremenim sadržajem, Beograda, pesnik različitih vidika, i svetogorskih, i ruskih, i grčkih. On nam donosi različite sadržaje i različita iskustva, a zpravo sve vreme otkriva u svojoj poeziji nekoliko neuporedivih mogućnosti. Na jednoj strani postoji uverenje kako su u svetu mnoge stvari propale, postoje pesme u kojima se govori da je istorija porazila svaki ljudski smisao, i o tome da je u istoriji svaki čovek na gubitku.

PETAK 27. MAJ
KONCERT KLASIČNE MUZIKE
Svaki je deo programa Majskih dana kulture bio događaj za sebe ali je koncert klasične muzike, u petak 27. maja u sali Sokolskog doma u Arilju, za većinu bio otkrovenje i nenadana radost. Gosti te večeri su bili bračni par Mladenović, Natalija koja je svirala klavir i Milutin violončelo. Svirali su pojedine melodije zajedno, a jedno vreme i svako za sebe ali je sveukupan doživljaj koncerta bio divan. Tako su “Elegije” G. Fore, “Lepo veče” D. Despića i dela F.I. Čajkovskog svirali zajedno. Milutin Mladenović je solo nastupao sa delima J.S. Baha, a Natalija Mladenović je na klaviru izvodila elegije F. Šopena.

SUBOTA 28. MAJ

“U EDENU NA ISTOKU”
Za pozorišnu predstavu Beogradskog dramskog pozorišta “U Edenu na istoku”, tražila se karta više. Sva mesta u sali Bioskopa bila su ispunjena do poslednjeg mesta. Mladi beogradski glumci Nikola Đuričko i Vojin Ćetković bili su dovoljna preporuka ariljskoj publici koja je sa velikim oduševljenjem i zanimanjem pratila ovu predstavu.
I glumci i publika su se probijali kroz zamršen filozofski tekst prateći tako osnovnu nit koja provejava od samog početka pa do kraja predstave. Osećaj velike usamljenosti i potreba za komunikacijom sa drugim ljudima istovremeno izaziva veliki strah od tih istih ljudi, jer oni važe za gonitelje i progonitelje. Reč je o dve suprotstavljene strane. Oni koji beže i sakrivaju se i oni koji im ulaze u trag i gone ih, tako da taj strah od gonjenja i proganjanja prelazi u obostranu paranoju.
(Povratak na početak strane)